Trgovina ljudima jeste oblik modernog ropstva, gde su žrtve uskraćene za sva osnovna ljudska prava, a sam trgovac ima novčanu korist od toga. Svaka zloupotreba ljudskog bića zarad neke novčane koristi, smatra se trgovinom ljudima. Neko je prisiljen da radi nešto protiv svoje volje. Tim povodom, razgovarala sam sa Natalijom Svilar, koordinatorkom iz Crvenog krsta, koja se bavi temom trgovine ljudima i sa Mašom Poznanović, koordinatorkom SOS Ženskog Centra na projektu “Nije šala”.
Crveni krst se godinama bavi temom trafikinga, odnosno trgovine ljudima. Trude se da podignu svest i da dopru do ljudi.
“Mi u Crvenom krstu održavamo edukativne radionice za manje-više svaku uzrasnu grupu. Radili smo u predškolskim grupama, najčešće radimo u osnovnim i srednjim školama i organizujemo tribine na fakultetima. Za svaku grupu sa kojom radimo, imamo prilagodjen materijal koji je kreiran tako da ne izaziva burne reakcije kod učesnika ali da im približi temu, da znaju kako da zaštite sebe i ljude u svojoj okolini. Kroz edukacije širimo svest o problemu i učimo ljude kako da reaguju, kako da prepoznaju, da razbiju neke stereotipe koje možda imaju. Tu smo da odgovorimo na sva pitanja.”, započinje Natalija.
Seksualna eksploatacija je jedan od najzastupljenijih oblika trgovine ljudima i zastupljena je u svakom polu i svakom uzrastu. Statistički, najčešće su žene seksualno eksploatisane ali žrtve mogu biti i muškarci i deca. Radna eksploatacija, prinudno prosjačenje, vršenje krivičnog dela u ime trgovca, lažna usvajanja, takodje su oblici trgovine ljudima.
“Od početka godine, četrdeset dve žene su nam se obratile za podršku i pomoć zbog iskustva seksualnog nasilja. Kao stručnjakinja u oblasti rodno zasnovanog nasilja odgovorno tvrdim da je proces oporavka od traume seksualnog nasilja izuzetno bolan i dug. Seksualno nasilje ostavlja brojne posledice, pre svega na psihičko i fizičko zdravlje.”, kaže Maša.
Najveća greška svake žrtve jeste brzopletost, naivnost, kao i manjak edukacije.
“ Ljudi koji su u lošim situacijama, da li je to loša porodična, finansijska situacija, uglavnom gledaju da pronadju način da se što lakše i brže izvuku iz te situacije. Samim tim, osoba koja nema posao, nema novca da preživi, će se lakše „upecati“ na neki oglas, koji nudi fenomenalne uslove, bez da razmisli da li je to zaista tako i preko tog oglasa može lako da udje u lanac trgovine ljudima.”, ističe Natalija .
Žrtve trgovine ljudima mogu biti svi. Muškarci, žene, stari, mladi, nevezano za socijalni status, poreklo, nacionalnost… Zato je izuzetno važno da se osvrnemo oko sebe i da reagujemo.
“Ono što mi, kao zajednica možemo da uradimo, jeste da ako primetimo neko sumnjivo ponašanje, ako u komšiluku primetimo neko nasilje, agresiju, ne treba da se vodimo onim „Tudja posla, neću da se mešam.“. Naša dužnost jeste da prijavimo policiji bilo kakvo nasilje koje možemo da sprečimo. Medjutim, moramo voditi računa da budemo suptilni. Pogotovo je to slučaj sa medicinarima i socijalnim radnicima. Moraju pažljivo skupiti dovoljno dokaza, kako bi ih priložili policiji. “, kaže Natalija.
“Jedino što mogu da doživim kao “borbu” vezanu za pitanja i probleme seksualnog nasilja je otpor i stav prema uvreženom stanovištu “Žrtva je kriva”, kao i pružanje neupitnog poverenja i podrške svakome koje iskusio ovaj ili bilo koji drugi vid nasilja.”, dodaje Maša.
Bitno je da žrtve budu svesne da nisu same i da postoje institucije kojima mogu da se obrate, koje će im pomoći da se izvuku iz pakla trgovine ljudima.
“Žrtva bi trebala da se javi u policijsku upravu, tu postoje protokoli, procedura, postoje odredjeni zakoni. Nakon toga se žrtve smeštaju u bezbedne kuće. Dobijaju medicinsku i psihološku pomoć, dobijaju socijalnu pomoć, pravne savete. Dakle, postoji ceo jedan razvijen sistem koji je tu da zaštiti žrtvu.”, navodi Natalija.
Pored policije i Crvenog krsta, žrtve se mogu obratiti za pomoć organizacijama koje su specijalizovane za borbu protiv trgovine ljudima – Astra i Atina.
SOS telefoni:
- Policija 192
- Atina +381 61 63 84 071
- Astra +381 11 785 0000
Projekat »Nije šala – seksualno uznemiravanje je ozbiljna stvar« realizuju SOS ženski centar i MultiRadio u okviru programa »Mladi i mediji za demokratski razvoj – MAY4DD«, koji Beogradska otvorena škola (BOŠ) sprovodi uz podršku Švedske, na osnovu ugovora između Švedske agencije za međunarodni razvoj (Sida) i BOŠa.
