Godina koja se polako približava kraju obeležena je istupanjem Milene Radulović, Danijele Štajnfeld i hrabrih Petničarki i javnim govorom o nasilju koje su preživele. Međutim, pored podrške, ove žene su od korisnika interneta dobile niz uvreda, optužbi pa čak i pretnji. To je primer digitalnog rodno zasnovanog nasilja.
Digitalno nasilje je samo jedan vid rodno zasnovanog nasilja ali ono ima svoje specifičnosti i može ostaviti jake negativne psihološke posledice po žrtvu.
Jedna specifičnosti ove vrste nasilja je što se ono može činiti sveprisutno budući da svako ko želi može javno ili anonimno komentarisati na internetu. Za žrtvu digitalnog nasilja može biti posebno težak doživljaj da od njega ne može da se skloni, ne može da pobegne. Ovoj vrsti digitalnog nasilja posebno su izložene žene koje se bave javnim poslovima, a nažalost nedavno je ovaj tip nasilja za posledicu imao samoubistvo jedne javne ličnosti.
Digitalno nasilje javlja se i kao oblik nasilja u vezi, pa nasilnik može koristiti tehnologiju i internet kako bi kontrolisao žrtvu čak i kada nije pored nje. Intenzitet ove kontrole može varirati od nadgledanja kontakata do instaliranja aplikacija na telefonu žrtve koje mogu da u svakom trenutku snime okruženje u kom se osoba nalazi.
Digitalno nasilje može biti i seksualnog tipa, a najčešći oblici ovakvog nasilja su primoravanje na slanje intimnih videa i fotografija i objavljivanje (pravih ili fabrikovanih) sadržaja ovog tipa na različitim portalima, bez pristanka druge osobe.
Posledice digitalnog nasilja slične su posledicama drugih formi nasilja poput zbunjenosti, straha za bezbednost, osećaja poniženosti, depresivnog raspoloženja, beznadežnosti i drugih psiholoških tegoba.
Tanja Adamović Davies