To je obrazac ponašanja koja su kontrolišuca i preteća koje jedan partner koristi protiv drugog a u cilju postizanja i održavanja moći i kontrole. 

Partner koji čini nasilje namerno zastrašuje, degradira, omalovažava, ponižava ili koristi fizičku silu u cilju postizanja dominacije nad partnerom koji trpi nasilje.

Partnersko nasilje je najcešci oblik RODNO zasnovanog nasilja. Rodno nasilje često se prepoznaje kao porodično nasilje.
Rodno nasilje je univerzalan fenomen i dešava se u ralicitim društvima, kao i u svim društvenim
slojevima bez obzira na socio-ekonomski status.

Pogrešno je verovati da je nasilje samo fizičko.

Fizičko nasilje: svima dobro poznat oblik nasilja. Podrazumeva sve oblike fizičkog nasilja kao što su: udaranje, šamaranje, guranje, zavrtanje ruke, čupanje za kosu, nanošenje lakih i teških povreda, pretnja oružjem, upotreba oružja, pokušaj ubistva.

Psihičko nasilje: konstantno kritikovanje, vređanje, omalovažavanje, ucenjivanje, pretnje, zastrašivanje, preterana ljubomora..

Seksualno nasilje: podrazumeva svako ostvarivanje ili pokušaj ostvarivanja seksualnog odnosa ili kontakta bez pristanka žrtve; seksualno uznemiravanje, dobacivanje i vređanje na seksualnoj osnovi, izlaganje pornografskom sadržaju, prisiljavanje na seksualni odnos, podvođenje, prisiljavanje na prostituciju, silovanje, pokušaj silovanja..

Socijalna izolacija: kontrola i ograničavanje kretanja, učestalo proveravanje, ograničavanje ili zabrana kontakta sa prijateljima i porodicom, ograničavanje i zabrana daljeg obrazovanja kao i dodatnih aktivnosti, zabrana napuštanja kuće bez odobravanja osobe koja čini nasilje, i sl.

Proganjanje: učestalo proveravanje, uhođenje, praćenje osobe bez njenog znanja i dozvole, dolazak ispred škole, radnog mesta, kuće bez odobrenja, ućestalo kontaktiranje koje ne mora nužno da sadrži pretnje, kontakiranje i uznemiravanje prijatelja i porodice osobe koja ja izložena proganjanju.

Rani znaci nasilja u partnerskim odnosima jesu:

• proveravanje telefona žrtve bez njenog znanja ili odobrenja
• izolovanje žrtve od porodice i prijatelja
• izrazita sumnjičavost šta žrtva radi kad ne provodi vreme sa partnerom
• partner određuje žrtvi šta da obuče
• govori joj da bi bez njega bila “niko i ništa”
• partner koji čini nasilje je veoma nesiguran, izrazito ljubomoran i reaguje impulsivno
• partner koji čini nasilje preti da će povrediti žrtvu ili sebe
• često optužuje žrtvu za nešto što nije uradila

Nasilje ne prestaje vremenom niti “samo od sebe”. Vremenom nasilje postaje sve ozbiljnije, a rizik od ponavljanja nasilja i eskalacije nasilja raste.

Nasilje prekida uobičajene načine funkcionisanja, traumatizuje žrtvu, oduzima joj moć odlučivanja, sposobnost brige o sebi, vodi osećanju duboke beznadežnosti i bespomoćnosti, oduzima kontrolu nad sobom odnosno ozbiljno urušava osećanje lične vrednosti, povezanosti sa sobom, odnos poverenja prema sebi i drugima. Nasilje je jedno od najtežih traumatskih iskustva.

Podrška može biti formalna i neformalna.

Neformalna podrška podrazumeva prijatelje, porodicu, rođake, komšije i druge osobe od poverenja i oni predstavljaju prvi korak u izlasku iz nasilja.

Formalna podrška podrazumeva institucionalnu pomoć: policiju, CSR, tužilaštvo, nevladine organizacije. Uglavnom je neophodna kako bi se nasilje zaista zaustavilo.

Nasilje može prijaviti žrtva, ali i bilo koja osoba od poverenja. To znači da možete prijaviti nasilje ukoliko smatrate da vama bliska osoba trpi nasilje. 

Nasilje možete prijaviti anonimno.

Ukoliko Vama bliska osoba trpi nasilje dobro je da joj kažete:

• Ne zaslužuješ da se neko tako ponaša prema tebi
• To nije tvoja krivica
• Tu sam za tebe
• Slušam te
• Primetila sam da te tvoj partner udara/gura/viče na tebe i zabrinut/a sam za tebe
• Kako mogu da ti pomognem?
• Najvažnije je da budeš bezbedna
• Cenim to što si mi se poverila
• Biću uz tebe ukoliko odlučiš da prijaviš nasilje

• To je tvoja krivica
• Sama si to odabrala
• I drugi prolaze kroz slične stvari, nisi jedina
• Ako ga ne ostaviš neću da znam za tebe
• Da li ti provociraš takva ponašanja?

Potrebno je da razumete da ni jedna žena ne želi i ne voli nasilje. Nije ga ona birala. Postoje određeni razlozi zašto žrtve teško izlaze iz ovakvih odnosa. Neki od njih su:

• Stokholmski sindrom – psihološka veza sa počiniocem nasilja koja čini da se njegovo ponašanje opravdava, razume i slično
• Želja da prestane nasilje ali ne i veza; strah od novog nasilja
• Sramota i krivica žrtve, nedostatak samopoštovanja
• Nepoznavanje svojih prava i nepoverenje u institucije
• Nedostatak finansijskih sredstava, problem stanovanja
• Iscrpljenost i osećanje bespomoćnosti; nedostatak podrške i izolacija
• Strah da će izgubiti starateljstvo nad decom

Savetovanje za mlade podrazumeva 10 besplatnih seansi.

Od trenutka kada se nama javite, SOS Ženski centar Vam pruža punu podršku. Kao što smo već rekle, pristup kreiramo u odnosu na žrtvu, njeno stanje, želje i potrebe. Nakon što nam se javite, ukoliko želite možemo zakazati savetovanje. Savetovanje ćete imati sa nekom od naših iskusnih terapeutkinja koje imaju iskustva u radu sa žrtvama nasilja. Na seansi se može uraditi test procene rizika, koji se obično radi u policijskoj stanici kada prijavite nasilje. Ukoliko je potrebno, za sve se možemo konsultovati sa našom pravnicom.

Ukoliko se Vi plašite ili ne znate kako da prijavite nasilje, u tom procesu smo Vam mi potpuno na raspolaganju. Ukoliko ipak ne želite da prijavite nasilje, mi ćemo to poštovati i pružićemo Vam drugi vid podrške.