Dragi svi, kako se osećate ovih dana?
Ovaj put ne prihvatam ustaljene odgovore kojih se dosetite kada vas u prolazu to pita neko poznato lice, pa i nije baš prilika da mu kažete kako ovih dana bijete bitku sa anksioznošću ili vas migrena muštra na ove lude promene vremena. Ogolite se pred sobom na momenat i upitajte sebe “kako sam ja, ali zaista?”. Evo, počeću ja.
Danas sam bila poprilično produktivna i dočekale su me prve jagode ove sezone i nekada je to bilo sasvim dovoljno za sreću. Danas nije i to je u redu. Već duže vreme vučem neke repove iz prošlosti i gomilam neispunjene obaveze, lako se ljutim i još lakše uvredim, a i prekinula sam kontakt sa nekim baš dragim ljudima. Sve me to muči, iako umem poprilično vešto da zakamufliram svoje male boljke, a i solidna sam glumica, mogu da odigram ulogu srećne, ispunjene žene. To je ponekad lakše nego objašnjavti ljudima sva ta nataložena osećanja, zamršene prijateljske odnose i povremene nostalgije za prošlim vremenima. Anksioznost uporno insistira da pređemo na “ti”, a ja joj se odupirem, ponekad uspešno, a češće ne. Iako sam pretežno vrlo stroga i samokritična, dozvolim sebi i ove moje minus faze i pustim sebe na miru. Ipak, dolazim do neke suštine koja će možda interesovati i vas, a da nisu moji letargični izlivi i žaljenja: kome se obratiti za pomoć kada primetimo da sa nama nešto ne štima i da prosto nismo dobro ?
Važno je da znate da ne morate uvek biti raspoloženi i ne morate uvek da isijavate od samopouzdanja, da je značajno da dozvolite sebi i poneku malu patnju, možda nekad i sujetu, ali važno je i da osluškujete sebe. Porazgovarajte nekada sami sa sobom, ne izbegavajte alarme koje vam šalje vaše telo ili te preokupirajuće misli od kojih uporno bežite. Najbolje što možete da uradite za sebe kada osetite da vam nije dobro jeste da kažete sebi: “Ne ja nisam dobro. Ali znam da mogu i želim to da promenim.”
Nekada naše potrebe i osećanja prevazilaze kapacitete koje crpimo od naše porodice, prijatelja ili partnera. Nekada je slučaj i da ne želimo da ih opterećujemo svojim brigama ili prosto znamo da ono što nas zaista muči je ipak ovaj put posao za neko drugo lice. Zato, koristim ovaj tekst da istaknem značaj i važnost svih onih koji se bave našim mentalnim stanjem i podsticajem da opet budemo dobro. Piholozi, psihijatri, psihoterapeuti važni su akteri na našem putu mentalnog zdravlja, ali je prevashodno važno prepoznavanje razlike u funkcijama koje oni obavljaju. Gde prestaju granice jednog, tu otpočinju nadležnossti drugog. Danas nam je na svu sreću pomoć dostupna gotovo svuda, a svest o normalizovanju pa čak i poželjnosti odlazaka na terapijske seanse je u velikoj meri podignuta. Osim privatnih terapija, tu su i državne institucije i službe koje takođe poseduju ovakve vidove podrške, ali i veliki broj nevladinih organizacija koje u svojim domenima pružaju terapijsku pomoć i podršku kako za decu i mlade, tako i za odsrasle. Uz nekoliko klikova, na internetu lako možete doći do stručnih lica koja bi vam bila od pomoći a koji često omogućavaju i online terapije. Možete računati na pomoć i podršku našeg Sos ženskog centra, koji nudi ženama koje su u stanju nasilja, kao i mladima od 15 – 30 godina besplatno psihološko savetovanje. U redu je da ponekad nismo dobro, ali ne dozvolite da to predugo traje. Podrška i pomoć su oko vas, sve što je potrebno je da ih zatražite.
Konsultantkinja na SOS telefonu
Jovana Radulović