Da li ste nekada čitajući ili slušajući o nasilju kroz koje neka žena prolazi imali poteškoće da je razumete? Da li ste nekada osuđivali tu ženu i pomislili da je sama to izabrala, da je izabrala da ostane, da li ste pomislili to meni nikada ne može da se desi?
Žene koje dolaze kod nas u centar, uglavnom su nekada bile isto u ubeđenju da to njima ne može da se desi, tu ima jakih, sposobnih, ostvarenih žena, visoko obrazovanih, vrhunskih stručnjakinja u svome poslu, ima čak i psihološkinja…
Pitate se šta se onda desi, kako su došle u tu situaciju i zašto ostaju u nasilnom odnosu. Razlozi su različiti, ali verujete da svaka žena ima neki razlog zbog kojeg ostaje u nasilnom odnosu, svakako bih tu izdvojila strah kao dominantan.
Takođe, žena može da voli čoveka koji je nasilan, ali ne može da voli nasilje.
Nasilje uvek dođe tiho, podmuklo i kada se desi ženi je uglavnom već duboko oštećeno samopouzdanje, vera u sebe i svoje sposobnosti. Žena je slomljena, njena krila su izlomljena i ne može da ode, pokušava, ali se vraća. Mnogo je teško napraviti promenu, pogotovo promenu koja znači promenu kompletnog života.
Ono što mi radimo na terapiji je proces zacelivanja rana, sklapanja slomnjenih delića samopouzdanja i osnaživanje za novi let.
Zato, sledeći put pre nego što počnete da osuđujete pokušajte da razumete i da hodate „u tuđim cipelama“. I zapamtite, nasilje može svakom da se desi, bez obzira na stalež, godine, obrazovanje i životna postignuća.
Tekst pripremila: Radojka Jevtić – savetnica i koordinatorka psihološkog savetovališta SOS Ženskog centra