Prevazilaženje seksualnog nasilja kao tabu teme

„Tabu preovladava, ta neka neprijatnost koja se nalazi u ljudima, a kada ti je neprijatno onda nije vreme za priču.“

Mali je broj ljudi koji želi da razgovara o tabu temama poput nasilja i uznemiravanja. Često na različitim tribinama i predavanjima viđamo ista lica koja se kreću u tim krugovima, a samim tim se tema i svest o ovom problemu slabije šire. Volonterke SOS Ženskog centra, koje su u četvrtak, 28. aprila, održale peto po redu predavanje na Prirodno-matematičkom fakultetu u Novom Sadu, kažu da su veoma zadovoljne kada se pojave novi ljudi i kada osete slobodu i prijatnost da daju svoje komentare, što se upravo dogodilo na ovom predavanju.

„Mi sa te, predavačke klupe uglavnom vidimo zapanjene face. Nije da smo to htele da izazovemo. To mi uvek bude interesantno, jer mi smo možda malo više u toj priči pa ni ne znamo koliko drugi nisu. Prosto nemaju taj senzibilitet.“, rekla je Biljana Galić, psihološkinja i omladinska savetnica SOS Ženskog centra.

„Nemaju ni znanja o ovoj temi. To je jedna stvar, a druga – meni je jako drago što vidimo muškarce u velikom broju na ovim predavanjima. Ja mislim da je to jedna od ključnih stvari, da i oni shvate. Često se mi, ženske organizacije, držimo zajedno i često kada se organizuju predavanja, radionice i tribine, to su uglavnom poznata lica iz novosadskog kolektiva feministkinja.”, dodala je Maša Poznanović, psihološkinja i programska koordinatorka SOS Ženskog centra.

Glas žena kojima se dogodio neki vid seksualnog uznemiravanja ne čuje se toliko često. Posledica toga može biti stid, strah od reakcije okoline. Bilo je retkih prilika na predavanjima kada neka od devojaka podeli svoje iskustvo, što je veoma značajno kako za njenu hrabrost, tako i za podršku ostalim ženama da se osnaže da govore o tome, makar u svojoj najbližoj okolini.

„Prošle godine smo imali tek prvi talas toga, to je veliki preokret u medijskom narativu vezano za tabu temu seksualnog uznemiravanja i nasilja. Predstoji nam dug put da se žene oslobode da pričaju o ovome javno. I dalje na neki način imamo represiju u institucijama i jednostavno i dalje kod nas vlada ta kultura nasilja. Mi smo negde na početku, ali se trudimo dosta. Mislim da su ova predavanja fantastičan format da mapiramo koliko su ljudi zaista zainteresovani za ovu temu i da stvarno podstaknemo ljude da razmišljaju u ovom pravcu. Do sada imamo zaista pozitivne reakcije.”, istakla je Maša.

Na ovom predavanju devojke su prvi put govorile o gaslajtingu, pojavi koja se pogotovo događa među mlađom populacijom, a predstavlja mehanizam kojim se ućutkuje neko.

„Manipulacija, poricanje realnosti, pravljenje ludim. To su sve mehanizmi koji zapravo žrtvu pasiviziraju i ona počinje da preispituje svoju sopstvenu realnost. To je, na primer, kada te provocira, navodno se šali u društvu, vređa te, ti mu nakon toga kažeš da to nije ok, a on se pravi da se to nije dogodilo ili da preuveličavaš, kako ne shvataš šalu…To je način na koji nasilnik zapravo pravda nasilje.”, objašnjava Maša.

U narednom periodu održaće se još dva predavanja, u Beogradu i Novom Sadu, gde su pozvani svi mladi ljudi da se priključe, nauče nešto novo i podele svoja razmišljanja. A devojke će se truditi da na što bolji način približe ovu temu svakome.

„Po anketama ćemo da vidimo ko je sve označio i na koji način želi da se pridruži borbi protiv ovakve vrste nasilja i to će nam biti jedan super indikator za dalje. Da ubuduće pravimo programe i projekte i sve što možemo da uradimo da ovu temu još ističemo i da se o njoj priča.“, završila je Biljana.

Ovaj tekst je nastao kao deo aktivnosti projekta »Nije šala” koji realizuju SOS ženski centar i MultiRadio u okviru programa »Mladi i mediji za demokratski razvoj – MAY4DD«, koji Beogradska otvorena škola (BOŠ) sprovodi uz podršku Švedske, na osnovu ugovora između Švedske agencije za međunarodni razvoj (Sida) i BOŠa.

Leave a Comment

Your email address will not be published.