PREVENT – Nasilje nad seksualnim radnicama

Nasilje nad seksualnim radnicama u našem društvu još uvek je u okviru tabua i tema je koja se retko pronalazi u medijima. Nasuprot tome, seksualno nasilje nad njima se dešava, a problemi u prevenciji istog pronalaze se u svim segmentima društva, od pravosuđa do same žrtve. U nastavku čitajte tekst Kristine Bjelić, terenske radnice udruženja Prevent i savetnice u udruženju Remix.

Seksuаlni rаd predstаvljа univerzаlni fenomen, prisutаn u skoro svim ljudskim zаjednicаmа sа dugom istorijom аli je još uvek nedovoljno poznаt, tаjnovit i nelegаlаn. Termin seksuаlni rаdnik/cа novijeg je dаtumа i predstаvljа nestigmаtizujući naziv zа osobu kojа pružа seksuаlne usluge zа novаc ili drugа mаterijаlnа dobrа.

Pod organizovanim seksualnim radom treba razlikovati uključene strane. To su seksualne radnice, klijenti, odnosno osobe koje koriste seksualne usluge i za njih izdvajaju određena sredstva, najčešće materijalne prirode dok su najčešći korisnici muškarci.

Treća strana su posrednici ili organizatori posla (makroi – pimps, eng.). Ovu delatnost najčešće obavljaju muškarci povezani sa uličnom prostitucijom ili prostitucijom u javnim kućama, dok u nekim slučajevima to mogu biti i starije žene povezane sa uličnom prostitucijom ili prostitucijom u javnim kućama. 

Razlikujemo tri osnovne vrste seksualnog rada: ulični seksualni rad, seksualni rad iza zatvorenih vrata i poslovnu pratnju. Visoko vulnerabilna grupa su osobe koje se bave seksualnim radom i izloženi su su nasilju bez obzira na vrstu seksualnog rada kojim se bave.

Korisnice usluga udruženja Prevent su u najvećoj meri osobe koje se bave uličnim seksualnim radom i seksualnim radom iza zatvorenih vrata. Osobe sa kojima su terenski radnici/e u kontaktu, a  koje se bave seksualnim radom, mahom su osobe ženskog pola, najnižeg stepena obrazovanja (uglavnom nemaju završeno osnovno obrazovanje koje je zakonom obavezno), imaju izuzetno problematičnu porodičnu situaciju i pre punoletstva su bile žrtve seksualne eksploatacije. 

Osobe koje se bave seksualnim radom pogođene su različitim oblicima nasilja. Najčešći oblik nasilja koje korisnice opisuju je fizičko nasilje. Takođe, ostale oblike nasilja ne percipiraju kao nasilje, jer su ih prihvatile kao svakodnevnicu.

Ekonomsko nasilje se ogleda u neplaćanju usluga od strane klijenata, krađe kojima su često izložene (kako od strane kolega/inica, tako i od klijenata), psihičko nasilje – koje se ogleda u uvredljivim komentarima i rečima – koje su takođe prihvatile neretko i zbog vaspitnog modela roditelja ili staratelja, na čijem osnovu se ovaj vid nasilja od strane korisnika njihovih usluga održava kroz autostigmu.

Tabu koji postoji u našem društvu je da osobe koje se bave seksualnim radom ne mogu biti žrtve seksualnog nasilja. Odgovor je da mogu! Osobe koje se bave seksualnim radom su neretko žrtve seksualnog nasilja, klijenti zahtevaju da rade stvari koje ne žele u određenom momentu i nasiljem ih prisiljavaju na pružanje usluga koje ne žele.

Takođe, dešavaju se i silovanja koja su u određenim slučajevima i počinjena od strane članova porodice. Kada govorimo o seksualnim radnicama koje se isključivo bave uličnim seksualnim radom, potrebno je istaći da su to osobe koje konzumiraju psihoaktivne supstance (najčešće heroin) što ih uvodi u višestruke zdravstvene rizike.

Autorka: Kristina Bjelić

Projekat »Nije šala – seksualno uznemiravanje je ozbiljna stvar« realizuju SOS ženski centar i MultiRadio u okviru programa »Mladi i mediji za demokratski razvoj – MAY4DD«, koji Beogradska otvorena škola (BOŠ) sprovodi uz podršku Švedske, na osnovu ugovora između Švedske agencije za međunarodni razvoj (Sida) i BOŠa.

Leave a Comment

Your email address will not be published.