Problem pojedinca, porodice i društva – depresija

Depresija je bolest sa visokom prevalencom javljanja u opštoj populaciji. Svaka šesta osoba na svetu ima šansu da tokom života razvije depresivni poremećaj. Depresija se ubraja u vodeće uzroke smrti kod adolescenata i mladih odraslih osoba. Podaci ukazuju i na činjenicu da su ovim poremećajem češće pogođene žene i to uzrasta od 25. do 44. godine.

Depresija se ne može posmatrati kao problem pojedinca iz razloga što se ovaj problem reflektuje i na porodicu, partnera, okolinu i u krajnjoj instanci na društvo. Roditelji i staratelji dece koja imaju depresivne epizode češće ispoljavaju depresivne simptome i imaju više zdravstvenih problema u poređenju sa opštom populacijom. Prospektivne studije sprovedene na deci, kao i retrospektivne studije na odraslima pokazuju da je većina odraslih osoba imalo simptome psihičkog poremećaja još od detinjstva. Od izuzetne važnosti je rano prepoznavanje simptoma, adekvatna reakcija stručnjaka, ali i rad sa roditeljima i vršnjacima kako bi se pružila adekvatna pomoć i podrška detetu koje ima ovaj problem.

Prema Međunarodnoj klasifikaciji bolesti X revizije, potrebno je da osoba ima ispoljenih najmanje pet simptoma: depresivno polarisano raspoloženje, gubitak interesovanja, značajan gubitak ili dobitak u težini, insomnija ili hipersomnija, psihomotorna usporenost, zamor ili gubitak energije, izražen osećaj krivice, gubitak koncentracije ili neodlučnost, suicidne misli ili namere, u trajanju od najmanje dve nedelje koji značajno dovode do izmene u socijalnom i poslovnom funkcionisanju. Posebno je važno istaći da osobe ne bi trebalo da sebi daju dijagnozu i koriste bilo kakav vid farmakoterapije pre konsultacije sa psihijatrom/injom.

Ukoliko prepoznate neke od simptoma kod sebe, potrebno je da se obratite ljudima kojima verujete, ali i da se konsultujete sa psihologom/škinjom, psihoterapeutom/kinjom ili psihijatrom/injom. U određenom broju slučajeva je dovoljna samo psihoterapijska podrška.

Psihološkinja i psihoterapeutkinja Nina Racić ukazuje na važnost razgovora o ovoj temi, posebno u kontekstu razlikovanja tuge i depresije.

“Tuga je zdrava emocija koja je neprijatna i nju osećamo nakon nekog događaja koji nam je težak. Depresija može da se javi nevezano za određen događaj i to stanje karakteriše potištenost, praznina, iritabilnost, povećan ili smanjen apetit, prekomerna potreba za snom ili premalo sna, koji dugo traju – nekada i više meseci. Depresija, za razliku od osećanja tuge, remeti naše svakodnevno funkcionisanje. Postoje odstupanja, pa tako neke osobe mogu biti izrazito funkcionalne, ali da nakon završenog dana osećaju intenzivna osećanja praznine, besmisla, bespomoćnosti i beznadežnosti. Takođe, ukoliko se ne reaguje adekvatno mogu se javiti i suicidalne misli.”

Integrisan pristup psihologa, psihoterapeuta i psihijatra daje najbolje efekte, ističe Nina.

Nina, koja radi i u SOS Ženskom centru primećuje da se u NVO, ali i u privatnoj praksi, nakon pandemije COVID – 19 javlja sve više osoba i ukazuje na činjenicu da su liste čekanja preduge. Potrebno je više resursa kako bi se pružila adekvatna i brza podrška. Pandemija je otvorila prostor i za razgovor o mentalnom zdravlju, pa se sve više mladih javlja sa simptomima anksioznosti, koju neretko prate i depresivni simptomi.

Ovaj tekst je nastao kao deo aktivnosti projekta »Nije šala” koji realizuju SOS ženski centar i MultiRadio u okviru programa »Mladi i mediji za demokratski razvoj – MAY4DD«, koji Beogradska otvorena škola (BOŠ) sprovodi uz podršku Švedske, na osnovu ugovora između Švedske agencije za međunarodni razvoj (Sida) i BOŠa.

Leave a Comment

Your email address will not be published.