Druga po redu radionica u okviru projekta „Nije šala – seksualno nasilje je ozbiljna stvar“ održana je 13.3. u prostorijama SOS ženskog centra. Volonterke iz SOS ženskog centra Ivana Tešan i Biljana Galić, govorile su na temu “Trauma kao posledica seksualnog uznemiravanja i nasilja”, sa ciljem kako bi se učesnicima približila tema traume.
Potrebno je da ljudi postanu svesni šta je to trauma, na koji način se manifestuje i kako svako od nas može da pomogne osobi koja je preživela seksualno nasilje i doživela traumu. Pre svega, neophodno je da prestanemo da govorimo „žrtva“, jer je to etiketa koja čini da se osoba koja je pretrpela nasilje oseća još gore.
Moramo preskočiti pitanja kao što su „Kako je moguće da ti se to dogodilo?“, „Zašto nisi ranije prijavila?“, zato što će se, u tom slučaju, osoba još više povući u sebe. Ona uvek krivi sebe za to što se dogodilo i traži grešku koju je napravila. Samim tim, takođe je pogrešno što i, ako u samom startu prijavi, od nje se očekuje da odmah daje izjave lekarima, policiji, novinarima…Zato što su u emotivnoj memoriji informacije nesređene, konfuzne, nemaju vremensku odrednicu. Potrebno je bar dva dana sna da se konsoliduje pamćenje iz emotivne memorije u dugotrajnu memoriju. Ljudi/institucije često traže da osoba odmah ispriča sta se dogodilo, što može da deluje nekad da osoba na licu mesta izmišlja.
Govoreći o traumi, volonterke SOS ženskog centra su naglasile da sama socijalizacija, odnosno način kako vaspitavamo i socijalizujemo devojčice, takođe može biti presudno u tome da su one manje–više osetljivije na traumu. Možemo zamisliti primere gde se devojčice vaspitavaju u strahu – budi dobra, budi poslušna. Odatle potiče ono – Zašto se nije više borila? Kako nije više vikala? Zbog čega nije glasnije rekla NE?
Žene nisu uvek spremne da prijave nasilnika. Nekada je potrebno vreme i godine rada na sebi kako bi se došlo do te tačke svesti, da shvatimo šta se uopšte dogodilo. Da ceo taj događaj svedemo na jedan sekund. Zato je izuzetno važno da ih ne osuđujemo.Osobama koje imaju traumu seksualnog nasilja, podrška okruženja izuzetno znači. Jedna od stvari koja može biti korisna jeste joga, jer ona izvlači iz osobe emocije koje je preživela i jednostavno je isceljuje.
Drugi deo radionice protekao je u kreiranju potencijalne kampanje protiv seksualnog nasilja. Učesnice su bile podeljene u tri tima i svako je imao zadatak da na kreativan način predstavi svoju kampanju. Devojke su osmislile temu, slogan, taktiku kako približiti ovaj problem široj javnosti, a svoje odlične ideje su prezentovale na kraju radionice.
Na samom kraju urađen je rezime čitave radionice, gde su se mogli čuti samo pozitivni komentari. Učesnice su otišle pune utisaka i sa nekim novim informacijama, koje će im koristiti ubuduće u pružanju podrške osobama koje su preživele traume zbog seksualnog uznemiravanja i nasilja.
Ovaj tekst je nastao kao deo aktivnosti projekta »Nije šala – seksualno uznemiravanje je ozbiljna stvar” koji realizuju SOS ženski centar i MultiRadio u okviru programa »Mladi i mediji za demokratski razvoj – MAY4DD«, koji Beogradska otvorena škola (BOŠ) sprovodi uz podršku Švedske, na osnovu ugovora između Švedske agencije za međunarodni razvoj (Sida) i BOŠa.
