Tribina je održana u okviru Autonomnog festivala žena :Kultura nenasilja 26.9.u prostorijama Bulevar Booksa. Moderatokra tribine bila je koordinatorka Sos ženskog centra koja je i prepremila ovu vest.
Izuzetno sam ponosna što sam imala prilike prvo da budem moderatorka tirbine gde sam dobila prostora da samostalno kreiram sadržaj kao i da izaberem gošće. Pozvala sam sam žene koje zaista snagom svoje ličnosti doprinose i svom profesionalnom radu. Žene od kojih sam tokom prethodnih godina imala puno prilike da učim. Zato sam ih na samom početku prestavila kroz jednu ličnu prizmu a tokom tibine one su kroz primere prakse najbolje prestavile svoj rad kao i organizacije/institucije iz kojih dolaze.
Na tribini mogle smo da se sretnemo sa različitim pristupima nasilju nad ženama- od teorije do aktivizma – ali smo se složile u jednom da je podrška krucijalna za izlazak iz situacije nasilja. Složile smo se da podrška treba da bude kontinuirana od prvog momenta obraćanja koji naročito može povećati rizik od nasilja. Nada Padejski Šekerović istakla je da za nju borba protiv nasilja, pre svega, znači odgovornost kao i da je jednostavno profesionalno pružati podršku u okviru svih institucija i organizacija ako se slede zakoni, protokoli, ako se razume i poznaje dinamika nasilja i ako se ne ostavlja prostora za subjektivne interpretacije situacije u kojoj se korisnica nalazi.
Sve učesnice stakle su da borba protiv nasilja nad ženama nije samo feminističko pitanje već se tiče svih nas. A da iznad svega ne smemo da osuđujemo jer nismo u cipela žene koja je u situaciji nasilja. Možda mi vidimo kao najbolje rešenje da ona ode iz te zajednice ali šta ako ona voli tu kući, ako je mnogo ulagala u svoj dom, ako je to za nju važno na nivou ličnog identiteta. Takođe, nemaju sve žene jednak pristup resursima u svim zajednicama i o tome posebno treba voditi računa. Ivana Zelić Nikolić je približila publici sa kojim izazovima se sreću žene sa invaliditetom, koje su dodatne izazove imale u radu tokom vanrednih okolnosti koje su posebno bile teške za njihove korisnice ka o i zašto je nasilje nad ženama sa invaliditetom često nevidljivo.
Čule smo iz prve ruke šta znače festivali za našu gošću Dženetu, koliko je njoj važan festival ženskog prijateljstva koji je godinama organizovala u Tutinu i koji će nastaviti svoju tradiciju a mogle smo da čujemo i koliko je izazovno biti aktivistkinja u takvoj sredini koja često pokazuje otpor kada se pokušaju promeniti upravo one kulturne vrednosti koje su sam koren nasilja nad ženama.
Na tirbini smo zaista imale prilike da spojimo teoriju i praksu i da je upravo praksa ta koja je iznad teorija, da nama korisnica nije jedan broj već žena sa svoji identitetom i ličnom pričom, da je svačije iskustvo jednako vredno i važno i da nam je zadatak da na ovom polju širimo svest o rodnom nasilju i gradimo senzibilisanost profesionalaca iz različitih oblasti. Za sve gošće nulta toleracija na nasilje zaista znači nula tolerancije na sve oblike nasilja jer samo tako možemo poslati poruku da je nasilje.
Za nove susrete mapirale smo teme kao što je primarna prevencija na svim nivoima od individualnog do opšte društvenog kao i teme kako pomoći deci koja su često nevidljive žrtve nasilja u porodici.
Tribina je bila posećena što nam je važan pokazatelj koliko je važno govoriti o ovim temama javno i otvarati na taj način nove prostore.