Veruj – silovanje je zločin

Autonomni ženski centar pripremio je treće, dopunjeno i izmenjeno izdanje Priručnika za žene koje su preživele seksualno nasilje, kao i za sve aktere koji im mogu biti podrška – SILOVANJE JE ZLOČIN. Priručnik je pisan sa namerom da podrži žene koje su preživele seksualno nasilje u fizičkom i emocionalnom oporavku i da obezbedi informacije i smernice o medicinskim i policijsko-pravnim procedurama.

Iza priručnika “Silovanje je zločin” stoje Biljana SlavkovićĐorđe Alempijević, Dijana Malbaša i Tanja Ignjatović, koja za MultiRadio objašnjava zašto je seksualno nasilje i uznemiravanje društveno pitanje, a ne pitanje pojedinca.

,,Postoje najmanje dva razloga za tvrdnju da je reč o društvenom, a ne o individualnom (privatnom) pitanju ili problemu. Najpre, svi odnosi između muškaraca i žena, momaka i devojaka, učenje uloga, relacija i prava, uključujući i socijalizaciju seksualnosti, dešavaju se u društvu, u porodici, zajednici, ustanovama poput vrtića, škola, radnih organizacija i mnogih drugih. Društvo može da oštro osuđuje seksualno nasilje i uznemiravanje ili da ga opravdava, na otvoren ili prikriven način, i da normalizuje odnose u kojima muška privilegija i dominacija podrazumeva i seksualno nasilje i uznemiravanje koje nije kažnjavano. Drugi razlog je činjenica da država, njeni nadležni organi i ustanove, poput policije, tužilaštva, suda, ali i centra za socijalni rad, zdravstvenih i obrazovnih ustanova, imaju obavezu da spreče da dođe do nasilja, kao i obavezu da sa pažnjom ispitaju svaki slučaj nasilja, preduzmu odgovarajuće mere u kažnjavanju učinilaca takvih dela i mere za podršku osobama koje su preživele seksualno nasilje i uznemiravanje, da se oporave od iskustva koje je duboko traumatizujuće.“

Tanja ukazuje i na činjenicu da je sistemski odgovor nedovoljno dobar u ovoj oblasti u smislu dostupne, sveobuhvatne i odgovarajuće podrške.

,,Dobar sistemski odgovor podrazumeva hitne intervencije odmah nakon prijave događaja seksualnog nasilja – poput odgovarajućih medicinskih pregleda, laboratorijskih analiza, lečenja, prve psihološke pomoći, informisanja i pravne podrške. Pored toga, nužna je dugoročnija psihološka podrška za oporavak od traumatskog iskustva i normalizaciju života. Ako se preživela odluči da učestvuje u pravnim postupcima, potrebna joj je i besplatna pravna pomoć, podrška osobe od poverenje i informisanje o svim pravnim postupcima, koja nisu osetljiva na stanje i potrebe žrtve.“

Naša sagovornica ističe kako istraživanja pokazuju da su seksualno nasilje i uznemiravanje veoma rasprostranjeni u Srbiji, ali da se retko prijavljuju. Razlog tome je veliki broj zabluda ili predrasuda o pojavi, koje uglavnom okrivljuju žrtvu i opravdavaju nasilnika, a sa druge strane ima malo informacija i znanja o ovome. Takođe, deca i mladi ne mogu da dobiju valjane i dostupne informacije o zaštiti od seksualne zloupotrebe u redovnom obrazovnom sistemu.

,,Zato nam se činilo da je važno da sve žene, što uključuje devojčice i devojke, ali i dečake, imaju na jednom mestu važne informacije o ovim pojavama, napisane na jednostavan način, koje mogu da pomognu kao “vodič”. Smatrale smo da je važno da i žrtvi bliske osobe, poput članova porodice, prijatelja, kolega, imaju informacije o osnovnim karakteristikama seksualnog nasilja i uznemiravanja, o procesu oporavka, o procedurama u institucijma. Važno je imati takve informacije i znati gde one mogu da se nađu – na kraju priručnika su navedeni i neki od najvažnijih telefona.”

,,Čitanjem priručnika verujemo da će osobe koje su preživele silovanje moći da se oslobode brojnih predrasuda i strahova, jer smo pokušale da na jednostavan i pregledan način odgovorimo na različite dileme i pitanja. Na primer, da žrtva/preživela nije izazvala i ne može biti kriva za nasilnikovo ponašanje – šta god da je uradila ili nije uradila pre, u trenutku i nakon nasilja. Navodimo vrlo konkretno šta da urade neposredno nakon nasilja, kao i šta da ne rade. Objašnjavamo ne samo šta mogu da osećaju, već šta tada mogu da urade, ali i da je važno da znaju da su sva osećanja i razmišljanja koja tada imaju “normalna”, da su ona posledica seksualnog nasilja koje su preživele, da ne postoji pravilan ili pogrešan način reagovanja.”

Tanja Ignjatović ukazuje i na važnost poštovanja poverljivosti razgovora, ličnosti i integriteta osobe koja je preživela silovanje.

,,Osobe koje pružaju podršku žrtvama seksualnog nasilja su izuzetno bitne, ali i pored želje, ne znači da znaju kako da pomognu. Priručnik na jednostavan način opisuje šta je pravovremena podrška, kako razgovarati sa ženom koja je preživela silovanje, kao i zašto je važno da joj se veruje.”

Ona podseća da sve žene koje su preživele seksualno nasilje i uznemiravanje mogu da se jave ženskim organizacijama koje se specijalizovano bave pružanjem podrške, gde mogu da ostanu anonimne, obave razgovor u poverljivoj formi (bez obaveze prijavljivanja instituciji), i da dobiju podršku da donesu informisane odluke o tome šta žele da urade dalje.

Autonomni ženski centar takvu podršku pruža svakog radnog dana od 10.00 do 20.00 časova na besplatnom broju 0800 100 007.    

Autonomni ženski centar je nevladina organizacija koja aktivno radi već dve decenije. Njihovo delovanje usmereno je na pružanje specijalističke podrške ženama uz podsticanje odgovora na muško nasilje nad ženama od svih članova društva.

Ovaj tekst je nastao kao deo aktivnosti projekta »Nije šala” koji realizuju SOS ženski centar i MultiRadio u okviru programa »Mladi i mediji za demokratski razvoj – MAY4DD«, koji Beogradska otvorena škola (BOŠ) sprovodi uz podršku Švedske, na osnovu ugovora između Švedske agencije za međunarodni razvoj (Sida) i BOŠa.

Leave a Comment

Your email address will not be published.